Istočnik

Стр. 270

ИСТОЧНИК

Бр. 11.

ријекло бесмртнога духа човјечијег с дана се у дан у љеишим и кориснијим проналасцима исказивало. тако да се готово оваплотила још прародитељима саопштена благовијест, да ће човјек овладати земљом. Но шта би? Када човјек у току многих вијекова постепено научи из отворене од вајкада књиге природе читати, научи пару презати, зраком сликати, муњом писати, громове хватати и толика друга, староме вијеку и несањана чудеса творити и одгонетати: искуша га дух лукави и отрује му срце говорећи: да га одврати од Бога. И на жалост чочјек не би мудрији од свог прародитеља. Даде се навести на гријех, завести на странпутицу; уобрази ца је свемоћан и савремен. ГТа као што су негда охоли потомци Хамови у Вавилону подигли ону грдну кулу, да са ње пркосе Богу: тако подиже сувремени човјек свога уображеног савршенства кулу високо небу под облаке, да са висине те куле објави рат — Богу и Божијег Сина благовијести. Са висине те куле труби по свијету, да је вјера сувишна, да душе нема, да небо и ад не постоје, васкрс мртвих је гатка, а суд божији страшило за дјецу, која још једина у прнповјетке вјерују. Горд н«. тековине науке, сувремени човјек држи, да му је свака тајна природе приступачна, те дрзовито обара вјековно предање божијег откривења, ссетога писма. ГГа будући непријатељ сваког аукторитета и постојећег друштгевог порзтка: постаје непријатељ и цркве, која му тобоже напретку смста, ј> |) сдржака друштво, чији је поредак као највиши аукторитет (свегптала. И да би се ов у ј рат са Богом и са благовијести што више раширчо а табор бе.гбожпика што више ратника придобио: сувремени, »аслчјепл.опи ч к е:; сблачи се у допадљиву одјећу просвјете и напретва, к ј 1 тибоже искључују вјеру у Бога и јеванђеље, те који захтијевају да се друштво „ослободи окова религије" Пазите браћо, времена су тешка, лажни се пророци јављају. Вук се шуња пред тором овчијим, затворимо врата . . .! То су они, који не улазе кроз двери у тор овчији, него улазе на другом мјесту (Јов. 10. 1), то су они синови таме, који вам души замке плету. Пазите, да од Христа, који је једини пут и истина и живот на странпутицу лажи и невјерства не зађете. Пазите, да вјеру своју не изгубите, да вјеру за невјеру, душевни мир за неспокојство, убјеђење за отров сумње и једини сигуран наслон у борби живота за опсјену не промијените*и не постанете као каква у бурној пучини усамљена галија, којој вам крму саломише, комп^с отеше и јадра покидаше.