Istočnik

Бр. 11.

ИСТОЧНИК

Стр. 271

Пазите, и недајте се варати од оних, који неће да знају, да је човјек за то земљом овладао, што је у њему искра божанска, која га за напредак искључиво једипа оспособљава, не вјерујте, браћо онима, који вам говоре, да онај ко вјерује неможе знати, нити ко зна може вјеровати, а клоните се тијех који се цркве клоне а Бога и суда ГБегова не боје, јер се са њих у свијету толико крвавих суза прољева! Да браћо, са њих — који Богу пркосе! Просудите, ко је крив, што се гњев божији излијева на нас, да је поред толиких лијепих проналазака, који живот удобнијим чине, теже живљети, него ли првје? Које крив, ако не они, који су гњев Божији хулом изазвали ? . . . . Ко је крив, што се на све стране у отмену, као год у просту друштв^ толико бешчасти светиња и име Божије, да на хулу нико трепнут' неће, толико му је обична ? . Ко је томе крив, ако не они, који су на Бога и на Јединца ЕБегова благовијести устали и закон Божији, који хулу забрањује, одбацили. Кога да кривимо за црне вијести дневнијех листова, гдје се сваког у Бога дана саблажњакамо читајући, колико их је јуче ближње своје обмануло, потлачило, закинуло, облагало и увриједило, кућу раскопало, оштетило и запалило, туђе проневјерило, колико друге или себе убило? Чија ли ће одговарат' душа, да се већ чак и дјеца, која треба да су узор невиности, због досаде живота убијају, — ако ли не дрма апостола невјеровања, који надахнути духом нечистијем доказују, да тога и нема, нити има душе нит' Божијег суда, а суд овога свијета може се и обманути ! Ко је довео друштво судско дотле, да се намноже занесеее комунисте, безбожне нихилисте и одвратне анархисте, који културним тековинама у руци праве преврат на земаљском шару? Ко то све учини, ако не они, који молити се Богу не дадогае, јеванђеље одбацише, човјека са увјери изравнаше и до очајања и његових пошљедица дотјераше. И напошљетку ко је крив, што смо према вјери хладни, што нам је тешко, да у седмици један час Богу и Његову дому посветимо, што нам је досадио, да благовјест — ријеч Божју — слушамо, ако не они, који су нас тијем отровали, да се и без вјере може поживити, и шта више, да знање вјеровање, а вјера у Бога знање и напредак исказују.