Istočnik

Бр. 14. и 15.

ИСТОЧНИК

Стр. 377

Књитћевне биљешке. — У Липиској, у издању Ј. С. Ншпскз-а изашла је 177./178. свеска „Кеа 1 епсу 1< 1 орас! 1 е !иг рго^-езЈап^Јвсће Тћео1о^1е ипс! КЈгсће. Главнији чланци у наведевим свескама су ови: Сократ (Боезсћке), Сунце код Јевреја (Вап(ЗЈ881п), Недјеља као празнични дан (2оск1ет), Софроније (Кги^ег), Сорбоне (Вопе(:-Мапгу), Созомен (Воезсћке), Сналатин (КоНе), Шпајер, сабор (Иеу), Закони о храни код Јевреја (V. ОгеШ), Спенер (Оггиаћег^) Огледало код Јевреја (Кбш'д) и Игре код Јевреја (Коп]'§■)• — Напз 1ле12тапп у Бону (Вопп, Магсиз & "УУећег. 8°) издаје већ од дужег времена „К1ете Тех1е 1иг 1ћео1о°^зсће Уог1езип^еп иис1 Ићии^еп" (»Кратки текстови за богослов. предавања и вјежбања«). Тако 9. св. доноси од Адолфа Хармака п Р1о1етаи8' ВгЈе! ап сИе Пога" (10 8. М. 0, 30). Ово је писмо од великог значаја и важности за познавање гностицизма; поглавито је од еминентне вриједности за науку о еонима за критику на Ст. Завјет од стране школе Валентинове. — Св. 10 : „В1е ШттеИаћг!; <3ез Мозе" (»Вознесење Мојсијево на небо«) од Карла Клеменена. — Св. 11. и 12. садрже „Аросгурћа Ш. 1 IV. и то св. 11.: „А^гарћа, Кеие Охугћупсћиз1о§1а и од Ерих-Клостермана (20 8. М. О, 40), а св. 12: „ОЈе Арокгурћеи Вг1е1е «3ез Раи1из ап сће ТаосИсепег ипс! КоппЉег" (23. 8. М. 0, 40) оЛ Адолфа Харнака. Клостерман је прикупио аграфе од разних истраживача као Ропеса, Гренфела, Свете-а, Дајсмана и Хилгенфелда. Харнак је опет публиковао Апокрифа св ап. Павла, додавши на почетку издања свога красан научан увод. — Св. 13 садржн Ханса Лицмана: „Аиз^елуаће РгесН^4еп II. Рии! Рев^ргесћ^еп Аи^изћпз т ^еге1т(:ег Ргоза" (16 8. М 0, 40). Ове проповиједи Августинове (8егто 184. 199. 220, 228, 227) од особитог су значаја за упознавање африканске литургије. Св. 14 : 0гпесћ1 - зсће Раруп", аиз§е\уаћ1(; иис! егк1аг1 Vои Наи8 1ле12шапп (16 8. М. 0, 40). Овдје су прибрани 11 папирусних докумената профане садржине (судски протоколи и писма) из I. вијека. Важни су ови папируси и гледе познавања новозавјетног грчког језика у том времену. — Приватни доцент црквене историје у Бону др. Јосиф Гревинг, намјерава да изда капитално дјело „КеИоппапопз^езсћкћШсће З^исПеп шкЗ ТехЈе" уз сарадњу најчувенијих католичких историчара и познавалаца реформације. Први свезак биће од самога Гревинга под насловом „Јоћаип Еск а1з јип^ег 6е1ећг(ег". ЕЈпе ћЧегаг- иис! Ло^теп^ебсћЈсћШсће ГГп^егзисћип^ ићег зеатп Скгу$ора$$и$ ргаеЛе5(гпа1гопг$ аиз с1ет Јаћге 1514." Ова збирка студија о рес|)ормацији ишчекује се у научним круговима са највећим интересовањем. — Као додатак уз .»Богословскш В&стникђ « за год. 1906. изашла је и III. свеска »Творенш блаженнаго веодорита епископа кнпрскаго«. Уз досада изашле I. и II. св. изаћиће осим ове III. још и IV. св. свих »Творетл бл. веодорита«. Ова III. свеска садржи тумачење на псалме од 70 — 150. Досад су у редакцији »Бог. Вћстника« изашла дјела св. Атанасија Алекс., Вас. Великог, Григорија Богослова, Григорија Нијског, Епифанија Кипарског, Јефрема Сирина, Исидора Пелусијога, Исака Сирина, Јована Љествичника, Кирила Александријског, Кирила Јерусалимског, Макарија Египатског, Нићифора Исповједника, Нила Синајског и бл. Теодорита. Ова издања могу се набавити у редакцији »Богословског Вјесника« (Сергиевв посадЂ, Московскал губершл).