Istočnik

Вр. 21.

ИСТОЧНИК

Стр. 555

православни Срби у овијем вемљама удостојили смо се те среће и милости Божје, да имадемо ево сад већ друга година у животу и на снази један закон, по коме се имамо да управљамо у раду и бриви својој око унапређења свих послова наше цркве и школе. Установе и те уредбе дужни смо ми сматрати као вољу Божију у толико, у колико су њих прописале за нас у споразуму с првијем људима нашег народа наше врховне духовне и највише свјетовне 8емаљске власти у сврху што правилнијег и живљег промицања свих црквено-просвјетних интереса наших. Вог је створио човјека по свом образу и подобију, са способношћу наиме да се све више усавршавати и на тај начин самоме Творцу своме све ваше приближавати може. Друго лице св. Тројице Господ наш Исус Христос учи нас, да смо ми пред Богом сви једнаки, да смо ми сви синови заједничког Оца нагаег небесног, да смо према томе браћа међу собом. Наука Христова брише дакле све равлике међу нама и диже нас све подједнако ив прашине земаљске к небу и приближује нас подједнако све бев равлике Богу, ко год то само хоће, јер и ако се за наше усавршавање пружа и даје путем св. матере цркве наше свима нама подједнако благодат Божија, ипак без свог властитог судјеловања и без своје воље неможемо св ми усавршавати и напредовати. И наша самоуправна уредба изједначила је нас с малим неивбјежним изнимкама све у праву, да можемо бити учесници у управи послова наше цркве и школе, да можемо одлучивати сами о судби своје цркве и о свом просвјетном напретку. Но дајући она сваком члану цркве и народа скоро једнака права, иште она од нас свих подједнако и вршење неких неотклонивих дужности, јер неможе бити нигдје права бев дужности, и ко не ће да врши дужаости, нетреба да тражи за себе ни права. Воља Вожија, да ми вршимо све своје дужности, вриједи за све наше законске дужности и ва све дужности, које на основу постојећих вакона постављене власти од нас у нашем општем интересу ишту. И наша автономна уредба познаје наше народне црквене и школске власти. И ове потичу по учењу св. аиостола Павла од Бога. Воља је дакле Божија да се бевусловно покоравамо и наредбама тих власти, што их ове у сврху промицања наших црквено просвјетних интереса издају, јер и вршењем тих наредаба испуњавамо једну врсту дужности својих, испуњавамо дакле вољу Божију, јер Бог хоће да буде реда у свијету, а реда па ни рада ни напретка неможе бити овдје, гдје не слуша млађи старијега, гдје хоће свако да ваповједа,