Istočnik

Стр. 5ђ6

источник

Бр. 21.

гдје нико не мари 8а наредбе власти. Према овоме видите, како се •љуто гријеши сваки онај о вољу Вожију, који се противи наредбама својих претпостављених власти, којима се наредбама иде за унапређењем општег добра; како се тешко огрјешује о наш општи папредак онај, који наше постојеће црквено-школске власти неће ни да привнаје као власти снабдјевене правом ваповједања у управи наших црквених и школских послова. Сваки такови непослушник издаје тиме сам себи свједоџбу о томе, да он није љубитељ него рушитељ постојећег реда, да је не савидавајући већ разоравајући елеменат у народу своме, да он није пријатељ општих народних интереса и опште народне ствари, већ човјек, који иде за тим да угоди својој сујети, да вадовољи своју мниму величину и своју уображену важносг. Жао ми је, што морам с болом у души да изјнвим, да се је на превелику жалост нас свију и на огромну општу штету нашег српскоправославног народа опавило већ течајем прве године нашег самоуправног живота у црква и школи нашој, да их имаде у више мјеста подоста, који се у свом неком уображењу и заносу стављају над наше самоуправне власти, да их по неки неће ни да призеају као законито постојеће власти, да неки омаловажавају наредбе њихове и неће добре воље да их врше, и да неки извршењу истих очито противљење покагују. За сажаљење су сви такови међу нама, јер су или можда заслијепљени својим уображењем, да би они више прикладни били да сједе на мјесту оних, којима је народно повјерење управу црквеношколских послова за прве три године самоуправног живота предало, или су можда занесени својом охолошћу или гордошћу, која им не дозвољава да слушају заповједи по њиховом мишљењу од њих мање заслужних људи, или су можда проникнутт духом упорности, који их испуњава и провијава цијелу њихову унутрашњост. Молимо се с тога сви Богу, та такове обрати и на прави пут изведе, јер они, душевни сиромаси, заборављају при томе, да Бог равна судбом и појединаца и појединих народа и појединих држава, да је дакле то воља Божија, да и у нашем самоуправном животу долазе на управу само они, које Бог за то одређује и без Чије воље и равнања ништа на свијету у опште не бива. Такови људи противе се самој вољи Божијој, дакле и св. Духу као трећем лицу Божанском, које се противљење по науци наше св. матере цркве не прашта ни овога ни онога свијета. Кад је наша автономна уредба подијелила Вама свима и такова права, за која се још данас боре сусједне напредније земље, и кад Вас јб она тим правима уздигла на право човјечије достојанство, које Вас мора испуњавати истинитим поносом, за што да се онда кратите