Istočnik

Стр. 148

источник

Бр. 9. и 10.

Одредбе турских државних власти, о брачним одношајима нагаега народа, налази се у ферманима и бератима цариградских султана нашим патријарсима и епископима. — За нас су ти фермани и берати тим важнији, јер је у њих унесено све оно, што су дотичан патријарси и епископи наши, с обзиром на прилике времена и места у коме су управљали, желелп, да им се санкционише; како би, не само без сметње од разних турских државних чиноваика, могли управљати својим народом, коме су они у извесном смислу и световне поглавице били (милет баше), него да би у случајевима потребе од тих чиновника и нужну помоћ добити могли, да дотичне преступнике црквених закона присиле на послушност и подвргну их односаим казнама за учињене деликте. Истина, ми немамо на расположењу старијих фермана и берата од почетка XVIII. века, те неможемо ништа поуздано рећи, како је било у XV., XVI. и XVII. веку; — али, кад узмемо па ум, да се у ферманима XVIII. и XIX. века спомињу у главном оне исте неуредности, у брачном животу наших предака, које сретасм > и у закЈНСким наредбама натпих владалаца од XII.'—XV. века, и у пенитенцијарним зборницима од XV.— XVII. века, тада држим да је оправдано претпоставити, да ни у времену од XV.—Х^П. взка не беше других недостатака. А ову претпоставку сматрамо тим вероватаијом, што нам ни путници. који су пролазили кроз наше крајеве и бележили многе обичаје и недостатке у животу нашега народа, у помеиутим вековима, нигде не говоре о бигамији и полигамији код наших предака; — а та социјална појава не би могла остати не опажена од бистрог посматралачког ока многих префињених западњака, који су између осгалог еабележили чак и то, како се код нас бракови склапаху привидном отмицом 1 ) и како се многи свештеници растављају од својнх жена и одлазе у манастир, а они опет, који остану удовци и по други пут се ожене не могу више да служе као свештеници, него морају да оставе ту службу 2 ) и т, д. и т. д. У берату султана Махмуда пећском патријарху Арсенију IV. Шакабенти, нарочито се истиче: „... ако се деси да кога његова (патри„јархова) поданика жена осшави, или какав човек своју жепу од себе отера, „или жели себи жену узеши , не сме се у то нико мешати, јер то је „чисто ствар патријархова и дотичних митрополита и владика. Ни Ј ) А 6. уоп Визћеск, — Угег ЗепЉсћгеЉеп с1ег ШгМзсћеп ВсЉсћаИ, \уе1сће уоп с1ет Кбгтасћеп Каувег ]?егс1 <3ет I. ап ЗоНтап, <3ат. Шгк. Каувег, Шт аиђ>-е(;га§еп луог<1еп . . . Иигпћег§ 1664 р. 171. 2 ) 81ерћ. 6ег1асћ, — Та§е-Висћ (1ег уоп г^еуеп §1оГ№иг<И§. Кеузегп МахппП, и. Еи^оЦо ап сНе ОИоташвсћ. Иог^е ги Соп81ап1торе1 аћ§е!:ег1;1§1;. . . РгапМиг! 1674 р. 531.