Istočnik

Бр 9. и 10.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 147

,,Љ|1« склОЈЖЗћЦК ЖЈНОу Н/ИК1 и ск тоуждло жшом клоудк гткоритк, „или ск д-ккицпо, постк . ( л - ктк, . г. IV ^л кк-к и код'к". „Дфе прост'цк скок» женоу изгнавк н н н о у нои . иетк , штк „иного поуфеноу, да Жлоученк ко ^ детк ". „По\итивк же ноу IV тк к а к л н с н и-и к 1еже соутк, л цј ( „16СТК К <1 II Ц II К К «ЈТК СК016Г0 ЧИНЛ «Ј Т П Л С Т И I ( Л« 0 \ј" Л 1[М Л И 11 р 0 с' Т Ц К „н р о к л I е т к I е с т". „Д||]е жогк Л10\ј-жк и^тидетк, не достоитк по1етн лтого, Л1|1Е ли не „чоушт К , 8л»рмк ЛИ 16СТК. Л||1Е ЛН ПОСЛГНЕТК , дл поститк мко лкжод^кнцл". „ЗфЕ кти) д*ккии,оу силоу^тк, дл поилитк I«. ли н( рцитк, по= „клонк. рн. нл ДНК, ИОСТК Г. Л'ктл". „Кктори крлкк . к. л'кт'к, . г. врлкк . г. л'ктл ; . д. крлкк дл се ш ко<и'кл (причешћује), иосгк . е. л'ктк, и женл тлкожд«" и т. д. и т. д. 1 ) А само на једном месту нашао сам и ову наредбу: „Илнеи дв^к жен>к, дл се ижденјтк Л1кн'шл и Д'кти I е I е'. 2 ) — Но ова наредба, пошто се за овај врло тежак преступ не одре^уја никакова казна, сигурно је донесена јога у прво доба хришћанства, када су многи незнабошци прелазили у хришћанство, а дотле су живели у бигамији и полигамији. У наше пенитенцијарне зборнике ушла је она, по свој прилици, у прва времена из практичне потребе, па је и после задржана, и ако већ више није имала никакова практичког значаја... Тако дакле, за разне погрешке у брачном животу, казнила је и црквена и световна власт; црква је казнила постом и молитвом, или одлучењем, а световна власт глобама и телесним казнама. — И моје је уверење, да су само оне казнене одредбе црквених власти имале практичне примене у животу нашега народа, којима су нагае, а за тим и турске, државне власти нарочито издавале санкцију и одмеравале своје посебне световне казне — сходне духу дотичнога времена... А погато већ видесмо, како се меЈју позиатим одредбама наших државних власти не налааи никакова одредба против праве бигамије и полигамије, а одмах ћемо показати, да такове одредбе не налазимо ни међу наредбама турских државних власти, — то држим, да се о правој бигамији или полигамији међу нашим прецима, од најстаријих хришћанских времена, па до XVIII. века и даље, — као што ћемо нише показати, — неможе ни говорити... ') Шс1ет р. 140., 141 , 143. и др. ШЛет р 146. — У руксшисима до-лази она у одсецима под равним насловима, Тако у првом рукоп. Југословенске Акад. Наука у Загребу има тај одсек наслов: »Прдкилд ['"гиућ шцћ по Здпок^дн гтго и кмикдго Б дсилидј « у другом академичком: »Прдкилл стго и кгликло Вдсилм, И^Ж( [ТМ ШЦИ (ККЈЛТИШ! и полтк и поклони; гкоро кр^лк ЈћКрЛТНШЈ«, док у Ходошком стоји: п прдкилд гтго 1ш Поникл« (В. 81аппе VI. р. 133—134.).