Istočnik

Стр. 152

И С Т 0 Ч Н И К

Бр 9. и 10.

Његово Виеокопреосвештенство госнодин литронолит Евгеније Летица отнутовао је у суботу 23. маја на дужи допуст у сврху лијечења у Монархији Нарастос за блаженс-почившег митрополита Григорија Живковића. Српско-правосл. цркв.-школ. општина доњо-тузланска у недјељу 3. маја приредила је парастос благоупок. митрополиту Григорију, коме су присуствовале и све мјесне војене, грађанске и општинске власти. На парастосу изговорио је лијепу бесједу мјесни парох К. ДрамушиИ, у којој је изнио врлине покојникове и велику тугу катедралне цркве покојникове. Иоложио катихетски испит. Г. .Јован ЈовановиЛ , учитељ цркв. пјевања иа богословији у Рељеву, положио је у Сарајеву пред одређеном комисијом катихетски испит са добрим успјехом и тиме оспособљен за предавање науке вјере на средњим школама у Босни и Херцеговини. Храновска слава у Рељеву. Пренесеније моштију св. Оца Николаја прослављено је врло лијепо. Одсутног високопреосвештеног господина митрополита Евгенија заступао је впреч. господин Димитрије •ЈанковиЛ, прото и редовни члан еиарх. цркв. суда у Сарајеву. Послије св. литургије проповиједао је преч. госп. ■Јово АјвазовиЛ, проф. богословије. Послије подне приредише слушаоци богословије концерат у корист ђачке трпезе, који је испао, на опште задовољство, изванредно добро. Морални успјех иосгигнут је дакле потнуно. А материјални? И ако се баш не може потужити, али се не може ни похвалити. Ма да је концерат приређиван у племениту сврху, ипак на више него 300 позива, који су разаслати, није стигло Бог за шта. Стари наш немар. Свијета сељачког и варошког бијаше доста. Исправак. У 7. броју »Источника« на 99. стр. у окружници Његова Високопреосвештенства госп. митрополита Василија штампан је број окружнице 39, а треба 139. Ово је потребно да се исправи због евентуалног позивања на дотичну окружницу. Црква на западу. Маријавитство. Под овим именом појавио се у јужном и западном крају Пољске прије неколико година вјерски покрет у латинској цркви. Покрету стоје на челу римокатолички свештеници Јован Коваљски и Роман Прухњевски, који су прожети а-сељом, да западну цркву у том правцу реформирају, да иста а) одбаци главенство папе, пошто се опо противи духу цркве Хрнстове; б) да заведе богослужење у мјесто мртвог латинског језика на живом народном језику; в) да се по примјеру православне цркве оснују посве автокефално народне црквене области; г) да се укине целибат свештенства, као скроз негшдесна установа, која само учвршћење папске власти пред очима има; д) да се и свјетовњацима омогући пристун св. чаши Господњој; е) да се свештенство упути на што интепзивнији пастирски рад са безувјетним искључењем политике, која га од позива одвраћа, а са паством по често у сукоб доводи и т. д. Изгледа нам, да су оснивачи овога вјерскога покрета добро проучшш устројство православне цркве, јер сви ови њихови назори и жеље од памтивијека су остварене у цркви православној. Најзанимљивије је, да су се у Риму због овога покрета озбиљно забринули, те су почетнике његове испрва опомињали, а доцније скупа са присталицама чак и анатеми предали. Но мислећем свијету није мпого стало до ове анатеме, јер данашњим даном има већ преко пола милијуна Маријавита, који имају свог епископа и 50 свештеника, богословију и дакако свој званични орган.