Istočnik

Бр. 9. и 10.

ИСТОЧНИК

Стр. 153

Поводом овога вјерскога покрета намјерава руски св. Синод, да у Пољској оснује двије нове енархије, како би се прелаз Маријавита у православље поспјешио. Рефорле старокатоличког богослузкења. Старокатолички епископи у Утрехту, Хаарлему и Девентеру у Холандији удовољавајући давнашњој а врло умјесној жељи свога клира и народа, и имајући у виду, да богослужењем што више сазидавају вјерне закључили су да приреде ново издање Мисала и Веспере, које књиге одприлике одговарају нашем Требнику и Часловцу. Веспера је већ угледала свијета, а Мисале (Требник) је у штампи. Реформа богослужења је прилично велика, јер су из литургије испуштене многе партије, које је западна црква за вријеме папе Григорија 1. унијела у богослужење. Тако је испуштен 6гга<1иа1е (Степена, Антифона) Тгас1;и8 (појање неких пјесама између читања апостола и јеванђела); ОвеНопит (молитва послије очитаног символа вјере, и још неке друге партије. Најзначајније је, да је из Символа вјере избачено ДПо^ие, и спомињање папе. Напротив је уведено, да се иза читања диптихона светих западне цркве, који је диптихон у Риму сачињен, спомињу у молитвама светитељи православне — источне цркве. Богослужбени језик биће у будуће језик народни, дакле: холандски. Као што се види реформа је готово корјенита, што значи, да се старокатоличка црква полагано и постепено, али тим сигурније приближује сједињењу с црквом православном. А да је ово тумачење умјесно можемо се увјерити и из старокатоличког часописа: Кеуие 1п1егпа(;шпа1е сЗе Тћео1о§пе, који у свом 1. броју од ове године расправља питање о могућности сједињења старокатоличке цркве са осталим хришћанским црквама. Те доказујући немогућносг такве уније са римокатоличком, англиканском и протестанском црквом, закључује, да је она могућа само с црквом православном, јер између ове двије цркве нема ни једног догмата, који би сједињењу сметао. Што се пак то сједињење све до сад није извело, узрок је у тумачењу богослова, који поједине догмате на разне начине тумаче. Но пошто мишљење богослова не сачињава догмат, можемо се надати, да ће разлике у тумачењу ускоро нестати. Забрањеи Уе1о у Конклаву. Неки западни владари, припадници римске цркве користећи се са својим правом протектората над западном црквом у својој држави, већ од старина су покушавали да приликом избора папе утичу на избор кардинала. Тај утјецај се састојао у том, што су ти владари преко кардинала из њихове државе пријавили бирачима папе — кардиналима, да се против избора извјеснога лица ограђују Пошто је канонима западне цркве одређено, да се на избор папе споља никако не смије утјецати, то да се у будуће стало на пут сваком покугпају упливисања, издао је садашњи првосвештеиик римске цркве папа Пије Xнаредбу на све кардинале, да се од упливисања при избору, па дошао тај покушај с које било стране безувјетно имају еманципирати. Унијати у Мађарској. Колико вриједи обећање западне цркве, да би православии у случају прелаза на унију слободно могли и на даље вршити богослужење по православном начину, и светковати празоике по старом календару, види се и из тога, што је овијех дана наредио унијатски бискуп у Мункачу, да се празник васкрса Храстова убудуће има са римском пасхом заједно светковати, односно, да се у будуће уводи у мјесто старог календара, нови григоријански календар. Ово је учињено с тога, да би унијатско свештенство лакгпе могло доћи до конгруе.