Istočnik

Вр. 15. и 16.

11 С Т 0 4 Н И К

Стр. 243

се орикупљања придога за отварање српске гпколе, за наОавку школског намјештаја и учила. Иочетком школске године 1905/1906. српска школа у Палима отпоче радити са двије учитељске снаге, а сад тек бриге око уздржавања школе заокупише пажњу управних опшгинских фактора, а предузећа за градњу цркве морадоше се обуставити, колико због издржаваРБа школе, тблико и због тога, што земљиште на коме је црквена скупштина одлучила, да гради цркву и на коме је сада црква начињена не бијаше јоште ни купљено, а цијена томе земљишту због отворења жељезничке пруге сваки дан скакаше. Потхвати црквеног одбора бијаху велики, али и свјесност одборпика, да нада нема орава ни у кога, до у Бога и у своје ру 1 ке, диктовала им је, да у раду буду промишљени, стални, стриљиви и дошљедни, а као такви и не само да им није мањкало повјерење околине њихове, него је прегаоштво и одлучност у раду њихову изазивало опште чуђење и ко познаје материјалну сиагу тежака нашег и патње његове у пошљедње двије неродне године, тај ће успјех у раду црквеног одбора у Иалима двоструко цијенити. Народ у овом планинском крају ие обзирући се на стање своје, упућен на то, да су се прилике указале, да задовољи тежњи, са којом су толика покољења умирала и коју је свака жива хришћанска душа осјећала сваке неђеље и празника, одмах по рснутку и отворењу српске школе подиже и св. храм у коме ће заједничку молитву приносити за опстанак и напредак живе цркве Христове српског православног народа Језгра парохије паљанске је тежак, који је вијековима научио трпљети и трпљење му је постало урођено обиљежје. Жеља њсгова за св. храмом била је сталиа, молитва Богу и у највећој пустињи била је топла, али поред свега тог не мања и увиђавност његова била је, да је невоља и од потребе св. храма јача била — јединствен у трпњи, а јоште одлучпији и сталнији у штедњи невјероватиом дарежљивошћу м пожртвованошћу устежући од уста и залога.ја свог, прилагао је на олтлр школе српске и св. храму, као будућем чувару српске школе и ако су ти прилози мали били, били су и чести, с тога и замашпи и једино тим прилозима у садашњим по тежака најтежим годипама сазидан је св. храм у Палима у славу Бога и Пресвете Богородице и на дику српског православног народа, који је љепотом и величајношћу својом јасан доказ колико племенитог срца и религиозног духа тежака нашег, као најглавнијег приложника, то.пико и пожртвованости његове, јер тим ирилозима омогућена је не само. градња цркве, него и издржавање српске школе. Да су овакве прилике, као што смо их напоменули пратиле рад при градњи српске пјјвославне цркве у Палима, то нам потврђују и ријечи у позиву на освештање цркве: »Слабо материјално стање овдашњег планинског српског народа погоршано издатним годинама, узрок је, да се у нашем мјесту тек сад и то право рећи у једно те исто вријеме подиже најпрво српска школа. а у исто вријеме отпочесмо и градњу цркве, која је подигнута једнно прилозима српског народа, а у колико ти прилози не могоше потребама удовољити морадосмо се задужити, да српску школу издржимо и градњу цркве довршимо. Да нам је братска помоћ потребна, то је разумљиво, кад се обазремо на стање и положај нашега тежака, до сада јединог прилагача у раду нашем. Поуздање у братску помоћ црпимо из увјерења, да ма како народ српски у поште материјално стајао, да је морална снага његова велика и да га урођена