Istorija jednog francuskog seljaka

лепо, од кад смо овде, а од стране господе видели смо. доста непоштења и варанције. Ми већ више не можемо седити скрштених руку. Доста је било; треба да. отпочнемо радити. Господа не ће с нама, па нека их ђаво носи. Нама они не смеју сметати“ Ту устаде н Мирабо, те и он рече како сад господа муте. и плету нам свакојаке замке, па их се сад треба чувати као живе ватре.

Ми н цару пратисмо абер о нашем решењу, да већ отпочињемо рад. но наш абер не заста цара код куће, бетте се одломио некуду лов. Тај дан пратише нам госпола једног човека, те нам јави, како господа још једнако не могу да се реше да ли да се с нама заједно скупљају. Један од наших рече тада: „Вала, ако је за вајду, ми господу баш одавно чекамо !“

Ми смо се већ били решили да отпочнемо посао. без господе, те с тога изабрасмо за преседника Баљи и још два помоћника. Другог дана један по један попа поче да прелази к нама. То су све били прости попови, само владике и епископи нису нам се хтели придружити. Кад се тако мало уреди скупштива, онда сви положимо заклетве, да ћемо поштено заступати народ. После тога објавимо да и ако се пореза неправедно купи, народ ће је опет плаћати, док смо ми на скупу и док не решимо шта ће се, но ако господа науме да распусте нашу скупштину и да не поправе ова зла, од којих трпимо ми сељаци, ома да народ престане плађати порез. А ако господа почну приморавати са војницима — онда ће цео народ скочити и биће чуда. Ви ово добро упамтите, па све лепо кажите и растолкујте нашим сељацима, да је сва наша невоља отуд, што ми не