Istorija jednog francuskog seljaka

64

Сви се они поздравише лепо с кумом, па му онда веле: „Сад само за тобом чекамо.“ „А каква то посла имамо 2“ пита их кум. „Ајде мало уђите у ковачницу, видите како је на пољу каљаво!....“ „Ама, брат Лерове, ето каква су посла“, поче наш комшија Кошаров, корачајући преко прага, а главу сави да не удари у низак горњи праг. „Ти знаш да нама треба бирати поверенике. Код нас има двеста пореских глава, те тако ће нам требати да изберемо два повереника. Једнога већ знамо, то си ти, брате, али другога не можемо никако да намеримо.“ „Ама зар ви оћете мепе да изберете2г“ упита зачуђено кум, = из очију му је вирило, да се радује што њега бирају. „Баш, вала, тебе!“ веле му сељаци, „Но кога ћемо другог2 — то никако не можемо да се погодимо.“

— „Алт, чудо му, што се чваримо овде у ковачнициг Ајдемо да попијемо по што год, па ћемо се већ наредити као људи. Ајдете за мном“, рече кум, па поведе госте у мејану. Позову ти и мене .... Кум нареди те се донесе вино и мезе, те се ту добро приватимо, па се почне реч и о послу.

„Што 2 ја ето поћићу вам као повереник; богме свима нам је дужност да помогнемо један другоме“ рече кум. „Но да вам, браћо, још напред кажем: ако не изберете за другог повереника Шовеља, ја се не ћу примити дужности!“ — „Јао, зар Шовеља 2! онога безбожника 2!“ продера се један гост, па скочи са свога места, као да га бес џарну. А богме и други, видило се, да се мало збунише; погледали су један другог и ћутали.

Е, шта је вама, браћо 2“ поче кум, „каква сте ви посла дошли да послујетег Да ли вам је сад стало да се о богу свађате, или ете ради да се опростимо