Istorija jednog francuskog seljaka

65

чиновника, господе и каишара, што нам крв попише. Каква сте посла, опет велим, дошли да послујете2 о чему да се саветујетег Ја мислим о депутирцима. Па онда о њима и да диванимо, а што ми ту сад мешате попове и веруг Ето, ја сам да рекнемо човек при свести, и не можеш ме баш лако преплашити, али то, браћо, није доста! Ја знам по мало читати, и то вам је све. Ајде да рекнемо ја бих знао и то, где треба подвикнути, могао бих баш и да подвикнем, имем добро грло, но тамо виком и дреком слабо ћемо што добити. Ја могу ако оћеш и медведа надрикати, али то опет не ће вредити ништа. Тамо треба, браћо, беседе да се говоре, да се дивани са ученим људима, са парагравлијама, мој брајко, који кад стану да ти клепећу њине параграве, а теби памет стане. Мене би они, браћо, својим књигама и „мудростима“ дотерали, па ја не бих умео писнути. А ако нас господа, богме, још сад преваре, онда бог де нас прости. Узмите се добро на ум, браћо, видите какав је посао. Сад ваљда знате за што треба да иде Шовељг Он може свакога чиновника надговорити и надмудрити; море, он њих може жедне преко воде превести ... Рекну ж они њему реч, он ће њима три. Њега не могу преварити.“ „Оно, да је тако, тако је“, рече један саљак, „ал опет станте, да се мало промислимо.“ — „Ама чекајте да ја све кажем! ...“ привати кум. „Видите, кад устане когод од наших људи, па почне говорити како ваља, мени је лако онда и сам да устанем, па да му помажем, а сам не ћу умети, па то вам је. Напред вам велим, не могу сам узети тај посао на своја плећа. Верујте ми, у свој нашој околини нема згоднијег човека од Шовеља. Све господске заврзламе

ИСТОРИЈА СЕЉАКА ; 5