Istorija jednog francuskog seljaka

66

зна он, као што ти знаш твојих пет претију. Све законе, и уставе, и наредбе, све је то прочитао и упамтио. Кад по некад почне говорити као да из књиге чита. А како не ћег кад већ двадесет година вуче и продаје књиге. Ви мислите он само блене кад иде те продаје књигег Разгледа поља и ћупријег И то он гледа, али он много и чита, па после мисли о оном што је прочитао. Право да вам кажем, ако сте паметни, ако сте ради да се избавите од господе, од великих дација и приреза и од сваке муке, а ви бирајте Шовеља. Ако не ћете њега, не бнрајте ни мене. То вам кажем, па сад гледајте.“

Гости су се чешали иза врата. „Но да ли би њега тамо примили ...2“ упита Кошаров. — „А да каког“ одтовори му кум. „У објави стоји, да се може изабрати сваки, само да није млађи од 20 година и да плаћа порезу. Шовељ је давно и давно прекардашио двадесет пету годину, а порезе ако не плаћа више од нас, не плаћа ни мање. Шта ту треба ваздан угађати и нагађатиг бирајте Шовеља, па крај! А знајте, нико вас не ће онако бранити и заштићавати као он. Не знам ја њега од јуче, већ су ово, болан, толике године .... Чујеш Катарина! дајде нам још мало вина.“ — „Вала, тако и да чинимо“, рече наш комшија. „Кад нема другога, да бирамо Шовеља.“

Ту су још попили по мало вина и онда се изљубе са кумом, и тако се ту сврши. Уговоре да се још скупе у недељу, те да дођу и они сељаци, који ту нису били. Шовељ онда није био код куће, био је на путу, но кум се надао, да ће и он већ скоро доћи,

У недељу ја подраним с оцем у варош. Сунце се тек рађало, а јутро је било мирно и свеже; видело се, да ће бити леп дан .... Отац се све нешто