Istorija jednog francuskog seljaka

и други сељаци; само један оста код капетане. О тим човеком после нико није хтео проговорити у нашем селу. ПШрође он тако, па назове бога, а сељаци само се искашљу па пљуну, а њега не ће ни да погледе. Кад је капетан видео, да ту нема шале, онда је он богме прогутао кашу, коју је сам забркао; како је дробио нека онако и покуса. Но њему опет није дао ђаво да седи с миром, но после 2—8 дана дозове друге људе из нашега села, па их почне наговарати, да покупе потписе, па да туже и кмета и кума, како су они, као бајаги, псовали господара и бунили народ. Још их он стане опет наговарати да бирају Робена. Бирајте ви њега, вели, у инат Ивану и кмету, па ћу ја вашој општини увек бити на руци. Ви се парничите око неке шуме са Црквенчанима, па ћу ја радити, да ту парницу ви добијете; само ви бирајте Робена. А вама баш, што сте сад овде код мене, учинићу што ником учинио нисам, само да ме сад повлушате за ово што вам говорим за вашега кмета и Ивана. Теби, Павле, треба грађе, да подижеш некакав кошг Ево, ја ћу ти забадава дати да осечеш из општинске шуме. Ти, Симо, каниш градити воденицу на реци, па ти не дају с тога, што ће због твоје бране топити вода неке општинске ливаде. Учини ми ти то, што ја говорим, па ћу ја то теби испословати, да градиш воденицу, сутра ако оћеш.“ Тако је капетан свима од реда по нешто обећао. Ту међу сељацима тревио се и један живи обешењак, неки Теовило, па ти он стане намештати капетану: „све лепо ви то нама говорите, господине, и вала вам као оцу, но знате, ми би ка' ради да нам ви дате неку цигурацију, да ћемо после ми све то добити што нам ви обећасте. Ми васзнамо и чеетвујемо,