Istorija jednog francuskog seljaka

16

и прошалимо. Један путтек мени вели мајка. „Иди, 'болан, те поведи мало код Лећумови, они вечерас ложе прело“. — „Шта ћу тамо2“ питам ја. „Шта ћеш. иди па ћеш видети“.... вели ми мајка — „Лећумови су богати људи, није згорег да се с њима опријатељимо“, тако ми говораше отац. — „Њина је Анка прва девојка у нашем селу“.... „Она је добра девојка“ велим ја „алја нисам момак за женидбу. Скоро ће ме и у војску отерати,....“

„Опет ти иди њима, не смета то теби ништа да годеш“, вели ми мајка. Немам куд, дигнем се једне недеље те одем. Изиграли смо, изиграли тај дан, да свећ не може бити жешће. Е, мислим ја, док чује мајка баш ће се обрадовати. Лећумови су ме једнако нукали и гостили. Џили смо и јели као на слави. Кад смо се већ били изморили играјући, разиђемо се. Ја изађем на улицу пасе упутим кући. Ишао сам кроз шуму. Истина, још није било лето, али је у шуми било баш пријатно и лепо. Дрва и трава тек су почели да се зелене, а ваздух је био свеж и мирисан.

Изађем тако ја из шуме на велики друм и погледам — видим пде девојче сво у прашини, а на леђима вуче велику котарицу. Сва се јадница погрбила под теретом, алитек носи, иде. Да није ово Маргита, помислим ја, нођем ближе, кад оно истина она. Јес, то је њено преплануло лице, њена разбарушена косица

и њене светле очи. — „А, то ви ти, Мишо“ ! викну она кад ме опази. Где си биог „Био сам код Лећумови у гостима“... велим јој ја. „А ја сам, богме, гово дана многа места обиграла. Књиге пролазе добро. Пре три дана била сам и у Ликсеју“... — „Море "ти као да си од твожђа“- велим јој ја. — „Није,

"Мишо, не бој се, ни сам од гвожђа,... Видиш већ