Istorija jednog francuskog seljaka

89

нас овамо једнако трају некакве олујне и кише; ретко који дан да је ведар. Сад да вам пишем о нашем послу овде. Депутирци, који су послани од стране господе и попова, подметали су нам свакојаке замке. Дуго су се противили да се скупљају заједно с нама сељацима и мајсторима, никако нису хтели да будемо заједно. Посмевали су нам се и грдили су нас једнако. Али кад видоше да немају куд, пристадоше ..... Ти, брат Лерове, прочитај ово писмо свима нашим сељацима. Они су ме овамо оправили да заступам њине интересе, с тога ја треба и да им шаљем увек абер шта се овде ради. А ја ћу вам написати све како је било.

„Трећега дана маја месеца изађемо ми-да се преставимо цару. Треба да вам кажем, да цар живи у версаљском двору. А тај конак, боже, то је нека грдосија. Да уђе све наше село у њега, па га не би ни до половине напунило. Па како је то искићено и украшнено! Ни на сану нисте онако гледали. И то је све начињено с оним парама, што их код нас о порезу купе. Веселите се, браћо! Ето за какве су ђаволе арчене наше цркавице. Колико ли је народа изгинуло кулучећи на овим зидинама2г! а господа ништа, живе си они спокојно у овим зградама за које је иљадама људи главом платило.

„О почетка смо се скупили у кућу где се састају посланици; почекасмо мало, док ето ти господских и поповских депутираца. Они поседаше овако одвојено од нас. Кад се већ искупише сви сељачки депутирци, онда се кренемо у царски конак. А народ је само трчао за нама, ишла, је читава војска простог народа. Знали су они, да ћемо ми њих бранити. Тако ти стигосмо у конак, сав свилом и кадивом застрвен;