Istorija srpskih železnica : 1850-1918

396 _

су приправници за Ђенералштабну струку (који су на тим дужностима потпуно оправдали све наде које су у њих полагане), а у току операција за исту службу били су ангажовани официри свих родова оружја, који су после боловања или рањавања били окатегорисани за лакшу службу у позадини војске. Команданти жељезничких станица на војишној зони били су потчињени шефу Војно- Жељезничке Инспекције, а они на позадњој зони (којих је у опште било у малом броју и само на великим и нарочито важним железничким станицама) били су подређени Делегату Министра Војног при Жељезничкој Дирекцији. Морам овде поме-

Железничари на Солунском фронту 1917—1918 године.

нути, да је у току рата, са командантима жељезничких станица, узиманих из редова официра онеспособљених за трупну службу, долазило често до приличних тешкоћа, било стога што нису имали смисла и разумевања за ову грану позадинске службе, било пак зато, што су често испољавали тежњу за мешање у техничку жељезничку службу, услед чега је долазило до конфликата са жељезничким извршним и управним органима. _

„На Солунском фронту 1916, 1917 и 1918 били смо, пре свега, на туђој државној територији, а сем тога у саставу једне велике савезничке армије и под командом Француза, — те је организација управе наше војно жељезничке службе морала имати нарочити вид. |