Istorija srpskih železnica : 1850-1918

397

„Врховна Команда је поред Саобраћајног оделења имала и свој нарочити орган за жељезничку службу:. Војно-жељезничку Инспекцију, која је располагала: Жељезничком Командом, затим Командом из Србије евакуисаних и милитаризираних жељезничких службеника, јединицама за осигурање жељезница и најзад повећим бројем официра намењених и употребљаваних за дужност команданата жељезничких линија и станица и ревизора возова. Надлежност, пак, Војно-жељезничке Инспекције, због тих специјалних прилика у којима се наша војска и Врховна Команда налазиле, била је ова: !) помагање савезника у експлоатацији, одржавању и доправљању жељезничких пруга нормалног колосека у Грчкој Македонији, 2) грађење, одржавање и самостална експлоа-

Солунски фронт 1916—1918 године. Српско машинско особље вршило је саобраћајну службу.

тација мреже колосека 60 см позади одсека наших (Српских) армија и 3) помагање савезника у грађењу, одржавању и експлоатацији линија кслосека 60 см и на осталим секторима Савезничког фронта.

„Из разлога дакле што су једне исте железничке линије нормалнога колосека (ако неки пут и најужег колосека од 60 см. — Дековиља) служиле једновремено потребама двеју, трију или чак и свих савезничких војсака, највиша управна власт на целокупној мрежи и нормалног и узаног колосека била је у рукама Француза, а ми Срби, Енглези (доцније Грци) имали смо подређени положај, својим стручним персоналом имали смо обезбедити у првом реду потребе наших армија, а преко тога и колико је било ·

-