Istorija srpskih železnica : 1850-1918

406

нистарству војном. Команданти појединих станица давали су наређења и преносили наређења Врховне команде, а особље Дирекције извршавало је те наредбе стриктно, без одмора и без смене, користећи се искуством стеченим у претходним ратовима.

Напори српских железничара били су невероватни. По 30—40 часова нису се скидали са кочнице, из фургона, са локомотива, са скретнице или са дежурства у станици.

После неуспеле даље офанзиве, |-ва Српска Армија би принуђена, услед тога, да добровољно напустн Срем и да се упутиу помоћ осталој војсци која на Дрини одолеваше с муком надмоћнијим снагама. Са српском војском повукоше се и сви српски еле-

к

Један изгорели вагон српских железница 1914 године.

менти који су били јавно манифестовали свој патриотизам. Ове нове избеглице имале су српске железнице да евакуишу у унутрашњост Србије.

Из истих узрока српске и црногорске трупе морадоше се повући од Сарајева. .

50 дана вођене су непрекидне крваве борбе. Српске храбре трупе, за то време, задржавале су непријатеља у кључу Саве и Дрине и на планинским ланцима на десној обали Дрине.