Istorija srpskih železnica : 1850-1918

407

Али услед надмоћности непријатељских снага, нарочито у тешкој артиљерији и услед недостатка у муницији, првих дана септембра српска војска би принуђена на повлачење и са великим болом српске трупе напустише Београд, драгу престоницу.

Евакуација материјала, муниције и осталих објеката железничких из Београда а нарочито са станице београдске, би извршена од стране српских железничара са пуно пожртвовања; под унакрсном ватром аустро-угарских топова и митраљеза српски железничари су радили на овој евакуацији и дању и ноћу.

Бранећи стопу по стопу, трупе су одступале месец дана постепено, прикупљајући се на централне положаје северно од Горњег Милановца — Крагујевца — и Младеновца. Ову дислокацију и концетрацију извели су српски железничари.

У том међувремену требало је превести муницију, која долазаше из Француске. Вршећи дислокацију и концетрацију трупа, на одређеним положајима, од стране Врховне команде, вршећи евакуацију Београда и осталих места, које је непријатељ постепено заузимао, а у исто време евакуишући рањенике, српски железничари организоваше и брзи пренос муниције, комплетним возовима.

И чим прва количина артиљариске муниције пристиже на положаје, целокупна војска са дивном смелошћу баци се поново у контра-офанзиву на непријатеља, који широм света већ објављиваше свој потпуни успех.

За непуних 9 дана непријатељ је био потпуно потучен и пребачен преко српских граница.

Ова победа била је одлучна и сјајна. Око 60.000 заробљеника, око 300 топова и огроман ратни материјал пао је у српске руке.

Али и цена по коју ова победа беше задобивена, била је велика. Српске јединице биле су веома проређене и представљале само скелете њихове организације.

Оскудица у муницији и оделу, и свој осталој опреми, тешкоћа у снабдевању због недовољних, рђавих и непријатељем уништених комуникација и зимње време одузеше Српској војсци могућност да искористи задобивену победу и пређе у стратегијско гоњење ширих размера.

На жалост, одмах се појави и страшна епидемија пегавог тифуса, коју су непријатељске трупе донеле. Ова епидемија, која је тек маја 1915. год. била угушена, благодарећи помоћи у санитетском материјалу и средствима, које Савезници послаше, а нарочито многобројиим француским лекарима, причинила је огромне