Istorija srpskih železnica : 1850-1918
417
вање, с тим да се доцније врате Србији у истом стању у каквом су и примљени.
Осем возног парка, у времену евакуације, Србија је имала у Солуну и неким другим грчким пристаништима, велику количину потрошног железничког материјала, резервних делова за вагоне и локомотиве, а поред тога још и 100 нових демонтираних вагона серије К., који су у то време стигли из Америке. И тај, каои многи други жељезнички материјал који је био у току рата наручен, а приспео после катастрофе, по решењу српске Владе, предат је Француској источној армији да га искористи с тим, да га, кад потреба престане врати у истом стању. На основи овог решења, Французи су монтирали демонтиране вагоне и пустили их у саобраћај.
Поред ових послова, док је вршено преустројство српске војске, док су се српски железничари припремали за нове подвиге, дотле је Војно-железничка дирекција, Источне Француске Армије, потпомогнута Енглеском железничком дирекцијом, предузела многобројне послове невероватних размера на усавршавању и припремању железничких пруга и других објеката за ратне циљеве.
Жељезничке пруге нормалнога колосека: Солун — Карасули (правац Солун — Скопље), Солун — Соровић (правац Солун Битољ), и линија Солун — Килинбре (правац Солун — Серез Драма — Дедеагач) преправљене су за форсирани војни саобраћај. Саграђене су међустанице за укрштање војних возова, подигнути су нови и продужени постојећи колосеци на железничким станицама, где је то било потребно, с обзиром на дужину војних возова; поправљане су и продужаване старе или грађене нове војничке рампе. Солунску станицу ЈопсНоп, проширили су Енглези; они су и жељезничку радионицу на истој станици узели у своје руке и врло добро је снабдели: алатом, материјалом, и машинама искоришћујући при том све што је већ у тој радионици постојало. Сем овога, израђено је више железничких кракова и огранака за везу магацина и слагалишта разног ратног материјала и војних потреба са поменутим железничким линијама нормалног колосека, — и најзад повезано је железничком пругом и неколико отворених камених мајдана, из којих је узиман камен за одржавање железничких пруга.
За непосредну одбрану Солуна, саграђена је читава мрежа преносних железница колосека 0,60 т. у циљу везивања главних пруга нормалног колосека, које су имале да помогну рад савез-
Историја српских железница 21