Istorija srpskih železnica : 1850-1918

418

ничке армије у одбрани Солуна. Ова мрежа пољских жељезница износила је око 60 км. укупне дужине, а била је постављена између жељезничких станица: Нареш на прузи Солун—Килиндер, станице Топчин на линији Солун—Скопље и станице Токели [на прузи Солун—Битољ, и то тако, да је највећи део (скоро 3/,) ове мреже био између Цариградске и Скопљанске железничке линије.

У близини Солуна била су подигнута француска и енглеска -слагалишта, депо-и разноврсног железничког алата, материјала и прибора за поправљање порушених пруга и мостова, за подизање

Железничари у депо-у, на Солунском фронту, очекујући офанзиву — прослављају крсно име.

нових линија и експлоатацију пруга, а из Француске је био донесен један блиндирани железнички воз, од неколико вагона.

После свега овога, савезници су ставили под своју команду и грчку железничку управу; Французи поседоше све станице на линији Солун—Карасули и Солун—Соровић а Енглези поседнуше пругу Солун—Килиндер.

Јануара месеца 1915 године Генерал Сарај образова и четврто оделење свога штаба (тако звани 4 еше Вигеац) који је имао задатак да управља целокупном саобраћајно—железничком