Istorija srpskih železnica : 1850-1918

420

ничке чете, три чете српске железничке команде, полу-чета српских минера и две чете Зуава. — а завршена је и предата саобраћају 2 септембра 1916 године.

Део пруге од станице Костурјана до села Суботско (4 км.) градили су око стотину српских железничких службеника и то под врло рђавим климатским околностима. Радови су завршени 31 децембра 1916 године.

Део пруге од станице до Прибедишта (4 км. и 450 м.) грађен је. од јануара до 24 марта 1917 године. Овај део пруге водио је преко брисаног простора, непријатељском артиљериском ватром, те је рађен само ноћу, по магли, или јако облачном времену. Од Прибедишта до Бахова (4 км.) извршено је трасирање и земљани радови али полагање колосека и баластирање није вршено услед сталног ометања од стране непријатеља. Том приликом рањена су неколицина железничких службеника.

Крак од Драгоманци — преко Пољне — до Бизова (1'/, км.), трасирала је и саградила Српска железничка команда са 2 чете заробљеника, врло брзо, у времену припремања српске војске за офанзиву у августу 1918. г.

Ова мала мрежа колосека у долини Могленице, била је у потпуној техннчкој експлоатацији српских трупа, од првог дана пуштања у саобраћај дела пруге Вертекоп—Костурјани (2 септембра 1916 године) па све до одласка српске војске са солунског фронта.

Одржавање пруге вршено је, за сво време, секцијским особљем Српских државних железница. Ово је особље при крају 1916 године, због провизорне израде пруге и великих киша, имало огромних напора, који су са невероватном истрајношћу и пожртвовањем савлађивани. Па ипак, због недовољне радне снаге и, неколико пута, понављане провале облака при крају јесени исте године, наступио је на делу пруге Вертекоп—Костурјани прекид у саобраћају који је трајао читава два месеца. Но, у току месеца децембра 1916 године и јануара 1917 године, знатним појачањем стручне радне снаге и уз обилну помоћ П. армије извршени су по једноме рационалноме програму велики и темљни радови на обезбеђењу пруге од воде и солидном беластирању, тако да је она доведена у потпуно исправно стање.

Саобраћајно и машинско особље било је такође из редова српских железничара, које је у Србији било на нормалним и узаним пругама те је и целокупна експлоатација на овој прузи вршена систематски, редовно и стално.