Istorija srpskih železnica : 1850-1918

431

Ова железничка мрежа имала је следеће линије: _

Босански Брод—Сарајево—Мостар— Мешковић, у дужини од 460 километара, са продужењем од /Габеле до Гружа (Гравозе) дубровачког пристаништа и Зеленишке на Которском Заливу;

Добој—Тузла, у дужини од 62 километра;

Лашва—Бугојно, у дужини од 78 километара;

Доњи Вакуф— Јајце, у дужини од 34 километра;

Сарајево – Међеђа—Вардишше, у дужини од 143 километра;

Сарејево—Међеђа— Увац, у дужини од 42 километра;

Хум— Требшње, у дужини од 17 километара;

Поред ових пруга, у Босни је било саграђено око 600 километара железничке мреже, малих пруга шумских и индустријскинх железница.

Нови мост на Морави код Сталаћа 1919 године.

Године 1871, Турци су предузели да граде пругу Бања Лука — Добрлин, као продужење дела пруге Бања Лука—Босански Нови (87 км.) према замисли Барона Хирша, ова пруга требала је да послужи као нека врста потстрека за постављање интернационалне линије, која је требала да веже Беч са Солуном; али после трогодишње експлоатације, ова пруга није дала позитивних резултата и била је напуштена.

1878 године, Аустро—Угарска окупира Босну и у том вре– мену горња пруга би понова отворена, али овога пута само за војнички саобраћај.