Istorija srpskih železnica : 1850-1918

433

од ње пође нова железничка линија. Неопходна потреба је изискивала да се што брже добију добре комуникације са средњом · Босном и да се отклоне велике тешкоће које су сметале транспортима, нарочито у баровитим пределима између Брода и долине реке Босне. Није се; имало времена за избирање и сортирање материјала за грађење ове пруге, а још мање се имало времена да се тај материјал очекује.

Случајно, имало се при руци материјал за изградњу узаног колосека од 76 сантиметара. Одмах је усвојен тај узани систем и линија је била врло брзо изграђена. Доцније је та линија поправљена и консолидована и остала је све до данас у саобраћају.

Радови на грађењу ове линије отпочели су у септембру 1878 године први део пруге од Брода до „Добоја, који је ишао долином реке Босне све до Зенице, био је довршен у јулу 1879 године. Његова дужина износила је 186 километара. Одатле су радови продужени ка Сарајеву, са том разликом што је израђена платформа трасе за нормални колосек, предвиђајући да се доцније положи нормални колосек. Дужина целокупне пруге износила је око 280 километара и била је предата јавном саобраћају у октобру 1882 године под именом „Босанске железнице,“ а њена експлоатација била је под управом војном са седиштем, најпре у Дервенти а затим у Сарајеву. Тек 1895 године, експлоатацију ове пруге предузела је Земаљска влада.

После предаје ове линије јавном саобраћају, Аустро Угарска влада одлучи да веже Сарајево са Мостшаром, а одатле да спусти пругу, долином Неретве, до Јадранског Мора. Грађење ове пруге није почето од Сарајева, већ од малог пристаништа Мешковића, на Јадранском Мору, на ушћу саме реке Неретве, које је било регулисано 1882. године. Први део те пруге од Метковића до Мостара, уз Неретву, у дужини од 42 километра био је саграђен 1885 године, други део пруге Мостар—Острожац саграђен је 1888 године; трећи део Острожац— Коњиц завршен је 1889; и четврти део, најтежи, од Коњица до Сарајева, био је довршен 1890 године. Ова линија, напуштајући долину Неретве, иде долином Трешченице пролази кроз тунел дугачак 650 метара, испод Иван планине, која претставља вододелницу Црног и Јадранског Мора, затим се пење на висину од 876 метара и тек онда силази у Сарајево.

Како је мало пристаниште Метковић било и сувише плитко и у њега нису могли да улазе већи бродови, то је аустро-угарска влада решила да тражи друго пристаниште на Јадранском

Историја Српских Железница 28