Istorija srpskih železnica : 1850-1918

434

мору, са ових разлога би саграђена једна пруга која је полазила на 4 км северно од Габеле, и ишла ка југо-истоку. Ова линија била је чисто стратегијског карактера у дужини од 93 километра. Ова пруга ишла је до Хума одакле се одвајао један крак до Требиња (предат јавном саобраћају 1901); затим до Ускопља одакле је један крак од 17 километара дужине силазио до Гружа, дубровачког пристаништа. Међутим, главна пруга од Ускопља ишла је ка југу кроз плодну равницу звану „Канали“ и ослањајући се на последњу падину планинског ланца Динарских Алпа, иде поред Которског залива и достиже до Зеленике.

Имајући у виду ексцентричну ситуацију ове пруге и њеног изласка на Море, још раније је тражен неки други излаз који би био много ближи унутрашњости земље. Као најзгоднија лука, у овом погледу, била је сплитска, која је одговарала свима потребама, у сваком погледу. Да би се остварио овај пројекат,

] | |

Радионица Војно-железничке инспекције на Солунском фронту 1917—1918 године.

отпоче се грађење једне трансверзалне пруге од Лашве, ка прузи Зеница— Сарајево, која је ишла уз Лашву све до Травника. 1893 године, ова линија би продужена и спроведена, једним тунелом кроз планински ланац на висину од 700 метара (зупчастом шином) а одатле до Доњег Вакуфа, да после у 1894 години допре до Бугојна у долини реке Врбаса. Како су били исцрпљени сви кредити, а нових се није могло наћи, то су

даљи радови на овој прузи били обустављени.