Istorija srpskih železnica : 1850-1918

435

Замисао владе, да веже Сарајево са северо-западним крајем Босне, искоришћавајући линију Бања Лука—Добрлин, извршено је изграђивањем пруге Доњи Вакуф—Јајце, у дужини од 835 километара; ова пруга била је завршена 1895 године.

Између осталих трансверзалних линија треба поменути и пругу која се одвајала од Добоја и ишла ка југу на Тузлу око које се налазе богати мајдани лигнита, и даље до Спминог Хана, где су чувени рудници соли.

У исто време саграђена је једна друга линија од Сарајева, која иде на исток, пењући се уз сдолину Миљацке, пролази један тунел од 850 м дужине, пење се на висину од 945 м,, затим иде на Прачу, улази у долину Дрине, до Међеђе на ушћу Лима у Дрину.

Од Међеђе се пруга дели: на двоје: један крак иде на исток на Вардиште, стару границу Србије, а други крак окреће на југ долином Лима све до Увца, старе границе Новопазарског санџака. Ово је | била крајња тачка Босанс- Тунел на старој граници. ких железница, која је ималау будућности да веже босанске железнице и пругу Митровица — Солун, према утврђеном плану аустро-угарске владе о коме смо ми већ раније говорили.

Ова линија је врло интересантна, има око 100 тунела, многе мостове и саграђена је тако да се узани колосек може заменити са нормалним колосеком. Осим ових линија које смо навели, у Босни је било још неколико индустријских железница, које су вршиле и путнички саобраћај, као на пример: Пруга ЛодлуговиВареш, која је служила за пренос гвоздене руде из рудника, затим пруга Семизовац—Чевљановићи, која је служила за експлоатацију богатих рудника оксида и мангана, у тим пределима.

Сва ова железничка мрежа изграђена, још у почетку, у чисто стратегијске и војничке циљеве, није могла да послужи до-

28"

у нмв тоа ти итиениенташаат

7 =) 1