Istorija srpskih železnica : 1850-1918

436

вољно потребама политичког и економског живота Босне и Херцеговине. Овај недостатак, натерао је аустро-угарску владу да припреми нов план железничке мреже, по коме су требале већина ових пруга да буду претворене у пруге нормалног колосека, а поред тога да се ова железничка мрежа комплетира са још неколико пруга, које су требале да вежу босанске железнице са далматинским; друге пак, да осигурају директну и брзу везу са Бечом и Пештом.

Извршење овог плана, који је за Аустро—Угарску претстављао огромну важност, у погледу политичком, војном и економском, изазвало је нарочиту пажњу свих кругова двојне Монархије, а нарочито у периоду од 1900 до 1913 године, услед изванредне ситуације на Балкану. Али како је то питање дубоко задирало, у исти мах, и у различите интересе двеју земаља: Аустрије и Угарске, који су се сукобљавали, то се оно комплицирало на један нарочити начин.

Аустријанци су желели, а то су и њихови интереси налагали, да се изгради пруга нормалног колосека од Бања Луке до Јајцета; затим део пруге Бугојно—Прозор—Рама у дужини од 78 километара; и најпосле да се преобрате у пругу нормалног колосека делови линије: Јајце— Бугојно и Рама—Мостар, те да се тиме осигура директна веза између Беча и Мостара. Поред овога, било је предвиђено да се доцније изврши трансформација у нормални колосек линија Доњи Вакуф — Сарајево, која би послужила успостави директне везе између Беча и Сарајева. |

Поред овога, интереси аустријски изискивали су, шта више, да се на главну, нову артерију Бања Лука—Мостар постави веза, изградњом једне пруге узаног колосека од Бугојна до Арзана, у дужини од 110 километара, која би ишла ка далматинској граници одакле би се имала да настави, опет узаним колосеком до Сплита; најпосле предвиђала се и трансверзална пруга од старе српске границе—Вардиште—Сарајево—Сплит, која је требала да привуче српски саобраћај на ту страну и да на тај начин оствари политичко-економску јадранску железницу, и да претварањем дела пруге Доњи Вакуф—бБугојно (11 кмју нормални колосек, та линија добије и трећи колосек.

Међутим, Угарска је предвиђала у своме програму сасвим друго: грађење пруге Шамац—дДобој (62 км.) са трансформацијом пруге Босански Брод— Сарајево, у нормални колосек те да се на тај начин осигура улаз у Босну, не само преко Босанског