Istorija srpskih železnica : 1850-1918

437

Брода, већ и преко Врпоља— Шамац, долином Босне, те би овом линијом био скраћен пут од Осека—Сарајева за неких 40 километара. Најпосле остварењем, „Посавских железница“ на североистоку Босне, везујући Брчко на Сави за Тузлу и Рачу на Сави преко Бељине, која је линија имала да буде у дужини од 120 километара, добиле би се врло згодне комуникације између Босне и Славоније.

Исто тако и сам народ тражио је извесна побољшања у везама, директним са морем, као и грађење нових линија у плодној „Посавини“, те да на тај начин добије једну хомогену железничку мрежу у место неколико одсечених делова пруге. Ова три

Унутрашња постројења радионице Војно-железничке инспекције на Солунском фронту 1916—1918 године.

различита интереса изазваше борбу између: аустријске, маџарскеи Босанске земаљске владе. Да бисе решило ово питање, мораде се прибећи арбитражи компетентних личности у железничким питањима. Арбитри су били: Др. Дитлер (ГлеЏег) бивши претседник Готхарда и виши саветник Пихлер (Расећег) директор железница „опађаћп-а“, који су имали да испитују на лицу места који од пројеката боље одговара интересима земље у погледу политичком економском, националном а нарочито у погледу чисто техничком.

Ова два експерта извршили су свој задатак и поднели извештај у септембру 1912 године. На основу тог извештаја била