Istorija srpskih železnica : 1850-1918

440

Ова комисија израдила је план по коме су биле предвиђене 13 железничких линија, које су се имале изградити. Међу овим линијама као најважније биле су следеће: Будим Пешта—Осијек и Будим Пешта—Сисак—Земун а затим линија Будим Пешта—Сисак—Јадранско море.

Чим је био израђен план будуће железничке мреже, њихово грађење било је поверено једном приватном друштву, које одмах отпоче претходне радове. Али ово друштво није успело да прикупи довољно капитала за грађење, те са тих разлога би сазвана главна скупштина свих друштвених акционара, на дан 20 марта 1828 године и ту би донесена одлука да се изврши ликвидација друштва. Целокупни материјал био је продат, да би се, добивеним сумама, могли исплатити дугови и на тај начин и питање железничко би скинуто са дневнога реда, за неких осам година.

Године 1836, би понова покренуто железничко питање, али дефинитивно решење за грађење било је донето 1844 године. Према овом решењу требало је отпочети понајпре грађење пруге Будим Пешта—Вуковар—Сисак—Фијума. И овога пута грађење је било поверено приватним капиталима, помоћу којих је било опет образовано једно друштво под именом „Савезно железничко друштво Вуковар—Фијума“. Претседник друштва био је гроф Казимир Батијани. Друштво је имало осигурани капитал од 22.000.000 форината за извршење радова.

У то време (1844—1845) налазио се у Бечу, чувени немачки специјалиста за грађење железница, по имену Фридрих Лист, који се такође интересоваше за грађење горе поменуте линије. Лист изради један сасвим нов пројекат будућих железница на угарској територији, који је био потпуно супротан оном првом, и пруге предвиђене овим пројектом требале су да буде изграђене немачким капиталима, с тим да исте буду експлоатисане, за неко време, од стране извесних немачких друштава, а после тога железнице би биле предате у експлоатацију држави. У овом своме плану, Лист је предвиђао и предлагао да се Дунав као главна комуникативна линија повеже са свима крајевима монархије. У овом своме плану Лист је предвиђао тако исто извесне линије на којима би саобраћали возови са коњском запрегом.

Док је Лист подносио своје планове око којих се водила читава дискусија, дотле је аустријска влада издала наређење да се продуже започети радови на железничкој линији која је полазила од Граца на југ, за коју су постојала два пројекта, потпуно различита, за њену изградњу.