Istorija srpskih železnica : 1850-1918

441

8 Први пројекат предвиђао је трасу која је полазила од Најдорфа близу Граца, па се спуштала право на Марибор а друга је ишла мало више на југо-исток од угарске границе преко Петау-а до Питаха а одатле су обадве трасе ишле ка Цељу. Део ове пруге претстављао је велике технрчке тешкоће у грађењу; требало је изградити и један тунел и један мост, поред многобројних кривина. Да би се избегло силажење пруге у равницу а затим

Локомотива са дизалицом помоћу које су Српски железничари вадили из Островског Језера вагонске осовине и други материјал, 1916—1918 године.

њено пењање на брежуљак пред Марибором, морао се изградити један вијадукт од 46 лукова. Затим се морао бушити још један тунел дуг 270 метара и саградити мост на Драви у висини од 25 метара.

За то време Мађарска влада отпоче да се интересује за пројекат Фридриха Листа. 1845 године, на предлог кнеза Метерника, образова се један специјални комитет да проучи Листов пројекат. Гроф Сечењи организова једну врло успелу пропаганду, нарочито у 1846 години, служећи се у тој пропаганди врло често, фамозном фразом Кошутовом: „Мађари на море“, и енергично је захтевао да се што пре сагради пруга: Будим Пешта—Беч—

Фијума а затим и пруга Пешта—Арад преко Солнока и даље за Ердељ.