Istorija srpskih železnica : 1850-1918

443

једну листу железничких пруга које је држава била намерна да сагради по сваку цену. Међу осталим пругама на тој листи, налазиле су се и пруге које су требале да прођу преко територије југословенских покрајина. Те су линије биле следеће: Будим Пешта— Велика Кањижа— Марибор; Сегедин—Суботица; МохачОсијек; Сегедин—Петроварадин—Земун; Темишвар – Бела црква — Базјаш.

Дужина свих ових пројектованих линија износила је око 10.000 километара и оне су требале да буду саграђене у року од 20 година. За трошкове око њиховог грађења била је предвиђена сума од 400.000.000 форината.

Један моменат са Солунског фронта 1917 године — Српски железничари.

И поред најбоље воље и енергије аустриске владе, није се могло ништа учинити, јер финансијска криза у томе периоду, (1854 —1855) која је завладала у Аустро-Угарској, спречила је владу да сакупи потребне капитале за грађе железница. Са ових разлога, влада одлучи да прода експлоатацију извесних железничких пруга, које је дотле држава експлоатисала, а исто тако да уступи најшире концесије за грађење нових пруга и њихове експлоатације.

Кад је аустриска влада ово објавила, почеше се интересовати за ове финансијске операције неколико група страних капиталиста