Istorija srpskih železnica : 1850-1918

444

које су располагале огромним капиталима, намењеним за сваковрсна предузећа у свету. Међу овим групама била је најјача, француска група из Париза, чије је предузеће носило назив: „Га 5остеје сбпегаје ди Стеди Мођшег“. Његови претставници су били Браћа Перер (Регеез) а чланови управе: Данијел Фрајхерн де Ескелес (РЕгећегп де Езкејез), Ђорђе Фрајхерн де Сина (Ргећегп Фе Зта) и Исак Перер. Његов луномоћник у Бечу, Рафајел Херцог де Галијера (Карћав! Негхог де (СаНега) отпоче преговоре са аустро-угарском владом, односно преузимање грађења железница.

У том времену влада промени своју железничку политику у погледу форме, то јест, почев од тог момента, влада је промевила систем државних железница и решила се да спроведе систем приватних железница.

Француске капиталисте се заинтересоваше јако за железничко питање Двојне Монархије и одмах поставише своје услове, међу којима је као најважнији био, њихов захтев да се одмах измени дотадањи закон о давању концесија за приватне железнице. Влада без оклевања прихвати предлог француских капиталиста и одмах издаде нов закон о вициналним железницама локалног интереса.

Чим је овај закон био санкционисан и ступио на снагу, француске капиталисте основаше друштво под именом: „Друштво Аустријских железница“ (Га Зосеефће де Сћет5 де [ег Аштећеп5 — Оезћеггејсасћеп 5!ааезепђћап— езе сћан). Ово друштво одмах предузе (31 децембра 1854.) експлоатацију северних и јужних аустријских државних железница и продужи грађење недовршених линија. Тако пруга Единбург—Кањижа, у дужини од 165 километара била је довршена и предата јавном саобраћају 2! септембра 1860 године; линија Осијек – Кањижа, била је такође завршена. Линија Зидани Мост—Загреб—Сисак, са краком до Карловца, у чије грађење влада беше инвестирала 2.500.000 круна, би завршена и предата јавном саобраћају ! октобра 1862 године. Крак Загреб — Карловац у дужини од 49 километара био је предат јавном саобраћају !. јуна 1865 године, јер је његово грађење било обустављено услед спора који се био појавио приликом експропријације неких шума, кроз које је пруга имала да прође. Пруга Карловац— Огулин —Фијума, предата је јавном саобраћају 1875 године. После ове, 1875 годин: ређале су се изграђене пруге и једна по једна предаване јавном саобраћају као: Огулин—Сплит; Перковић— Шибеник; Љубљана —Карловац; Прагерско—Коториба;