Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

208_ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Те године бјеше добра љетина, особито бајами родише за приповијест, те Ошкопац узе лијеп новац _ за своје а од наполичара такође за остало, те учесташе весеља. двају побратима. А кад почеше духати студени јесењи вјетрови, Ошкоп се затвори, те једини знак живота му бјеше што се танки млаз дима извијао из крова.

~ 55

Једне недјеље, пред вече, усред највеће вјетрене хуке, доведоше Мијову младу. Вјенчање је било у њеном селу. Доведоше је: дјевер Антун, кум, њеки Стјепан Пирика из села, и Марта Шундићка, тетка по оцу женикова. Ови дојахаше на мазгама, и сви. осим младе, стигоше пијани. Капитан Иван дочека их у дворишту, загрли снаху уз обични благослов. Вјетар донесе из сусједства магареће њакање, лавеж и смијех. Бјеху људски гласови, сјем лавежа, — гласови Ошкопца и. Пуздрака! Мијо улети у кућу и врати се са сјекиром, кум Пирика извуче јатаган, Антун викну најамници: „Пушку ми дај!“ „Кене заврискаше. Стари стаде на излазак дворишта, да их заустави. Млада паде на груди тетки Шундићки, те, дршћући и плачући, пита:

— Шта им је, тето, за Бога“ Шта, јег

Тетка се отрже и умијеша се у гужву. Најамница изнесе велику пушку, али је млада одгурну питајући:

— Која си тиг Носи то зло натраг! Кажи мн. шта, јег На кога хоће да кидишуг

— А на Ошкопца и Пуздрака! одговори цура.. То они њачу као матарци, — ругају се нашем весељу! — Ошкопац! понови Била, чудећи се... Ма је ли то онај, о коме се прича да је предао душу Сотониг

— Да, и он је ва крвник, јер је убио господарева. брата!

— 0, Исусе! Па зар је он наш комшија!% пита млада, вапрепашћена... А ти, ко си, одакле си:

— Ја сам из Шврљуга, ваша најамница!.. Обје

А ја Прави а уиље ШАЛЕ ср