Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

Р , ОШКОПАЦ И БИЛА ј 209

се пропеше на прсте и гледнуше ка вратницама. Била шапну: ;

— Ево се враћају! Хвала Исусу! Хвала светој Марији, неће- бити зла/...

Уђе у кућу, гледну по мрачној просторији. На средини гораше ватра и дјечко њеки вртијаше на ражњу големо пециво. Близу огњишта видје постављену ниску округлу трпезу и око ње поређане сточиће. У једном куту бјеше разбој, у другом, пред иконом, запаљена воштаница.

Олушкиња, идући упоредо с њом, посматраше је. Бјеше повисока, стамена, као од мрамора отесана! Најамница рече у себи: Само да јој је кожа, бјеља, па да. јој, по „шесности, немаш чему замјерити!

Била клече пред иконама.

Пијана гомила уђе. Из жагора продрије силни | Иванов глас:

— А гдје је моја снашица, моја Била: Јадно дијете, какав дочек! Доиста се препала, и негдје сакрила! 0, Била!

— Ено је пред Госпом! рече најамница, која једпако држаше пушку.

— Ах! учини капитан, гледајући обје женске, једну у молитви, другу оружану... Шта ћеш ти ту, блеко женска! Шта ће ти та црвљикаг Носи то, и настој око вечере!.. А гледајте моје дике, моје послушнице, како се скрушила пред Блаженом! Видиш, то јој је била прва ствар! То на добро слути — благо нам свима, кад је богомољна! Хајдемо и ми! Ред је, прије свега, да изговоримо рожарије!

Кум Пирика, Мијо, Антун и тетка Марта, отетураше се за домаћином и наврсташе за младом. 'Отара клече до младе. Њих четворица вачаврљаше молитве, помијеђајући се а лијево, а десно.

Окинуше са ражња, угојена двисца. Кум Пирика показа велику вјештину сијекући пециво. (Ови нетремице гледаху његове ударце и често вртијаху тлавом кад кумов нож тачно погоди међу ребра, или међу пршљене, кад расијече грудне кости! Маст и мрвице штрцаху на све стране, те сви бјеху попрска-

Из разнијех крајева 14