Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

=“

212 | · СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

— А, не може прије утаначеног времена! објасни Пирика... Кажу: „Сотона држи задату ријеч“. баш као Турчин! Све што пљује на крст, држи своју ријеч! Чудна ствар, али истинита!

— То је истина! потврди стари и, након кралка размишљања, додаде мало нижим гласом: „Мене је страх за младу! Бојим се вражјег притрунка! Ми смо прекаљени, јер у овој харији живимо од постања, а она је нејака душа!“

— Тога се не бој! прихвати Марта с поувдањем... Била већ носи у зубуну њешто ушивено, 2 она то не зна, нити треба да зна!

Била чу све то, претрну и у себи завапи;

— Помози ми, ти Исусе, и ти Маријо! Будите ·

ми у помоћи!..

Дуго су још наздрављали и чаврљали, докле их пиће не савлада, те полијегаше...

Била је, по обичају, спавала између дјевера и свекрвине замјенице. Антун и Марта заспаше одмах, а млада се превртала, обузета стравичним мислима, узнемиривана вјетреном треском и лупњавом. |

Пред зору вјетар утоли. Млада устаде, уми се и очешља, прочарка ватру, узе вучију и уже, па сједе на камену клупу пред кућом и налакти се на вучију, сјетна, изнурена. Шундићка изађе мамурна и мрзовољна и назва:

= Добро јутро, млада!

Била скочи, поклони се и уве љубити тетку у чело, у очи, у јагодице, у врат, у рамена, у груди, у руке. Тако ће, по обичају, свакога старијега у сусрету, за четири недјеље.

Марта је пољуби у чело и запита:

— Јеси ли што сањала први пут у својој кући“

— Сањала сам блажену Госпу, у помоћи нам била!

= Благо теби и кући! А шта си видјела“ ___-— Не смијем казивати! Заповједила ми је да не казујем!.

— Ну! Ну! учини Марта... И то је добро!

о |