Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

ОШКОПАЦ И БИЛА. у 215.

Младожења и млада устадоше први; њему је било до тога, да му се стари не руга. Зато пробуди оца и брата, вичући и тобоже приговарајући им што дангубе. Стари се смијао од срца и одговори.

— Ето нас, ето, раниоци паши!

Кад сиђоше к огњишту, на ракију, старац узе Билу за браду, питајући је како је спавала. Па сва тројица отидоше на рад.

Оставши сама, Била изговори пред Блаженом све молитве, које знађаше, па отиде на воду. Кад стиже до оног камена, са кога је, дан прије, први пут видјела Ошкопца, распрти вучију и попе се. Стари сјеђаше на клупи, а Капитан лежаше до њега. Била узе вједарце с водом и чврстим коралима прође дуж зида, отвори вратнице од дворишта, и стаде пред Ошкопцем. Он зину од чуда и помисли да-види какву приказу. Капитан чучну и раздрељи очи.

Била започе:

___— Хваљен буди Исус и Марија, стриче Јурага! Дошла. сам...

— Шта Коз Тог Замуца он, готово већма у страху, него у срџби... Која си тиг Шта тражиш“...

— Ја сам Мијина млада! Мене шаље блажеша Госпа, да те послужим. Она ми је то заповједила. у сну! И ево, слушам је!

Џа дохвати врч с водом што бјеше на земљи, просу устајану воду и насу јакошњу.

— Ето, стриче!. Свако ћу ти јутро доносити. То ми је наредила Блажена, и још ћу те што послужити! А сад, збогом!

"о је изговорила плахо и у забуни, да, је Ошкопа једва могао разабрати.

Другог јутра, Ошкоп и Била, сјем поздрава, друге ријечи не измијењаше, али му она очисти и у ред доведе кућу...

Тога дана у вече Била каза својима шта је“ учинила и зашто. аза просто, укратко: „Била