Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

многе биле и од чатме и бундрука. Иначе су и у њима као год и у хановима ЈЗили широки кревети застрти асурама, на којима су путници ноћивали; путници су кад није било места на креветнма но■ћииали и по механском земљаном поду. Овакве су механе биле и у Београду, у коме чак 1837 године није било гостионица. 1 ) Тражити засебну собу путнику није ни на ум падало. У место тога „простре се ћ(шим у једном куту, ту се намести пртљаг и путник је смештен“. Пирх је 1829 године у Београду „прошао са тумачем и пандуром неколико механа (у преводу кавана) у горњој вароши, али је у свима била ужасна нечистоћа 11 . 2 ) Друмске су механе биле још горе. То су били повећи простори од брвапа, у који.ма је у средини горела ватра. Неколико повећих каменова око ватре представљали су огњиште, над којим су из оџака висиле вериге са котловшма, у којима је била врућа вода. У оџаку је висила и пастрма. По зидовима су биле окачене сланине од брава. Путници су седели око ватре на дрвеним, ниским, ироножним столицама. Ту би око ватре и и спавали. 3 ) У механама се поред преноћишта могло већ добити и пића: вина и ракије и понешто јела, па и по каква друга ствар потребна за пут. И по хановима и по варошким и друмским механама механџије су били већином Грци и ЦинцариЗ)

0 М. Светић, Огледало Србско ЗУ.

") Пнрх, 27.

:i ) Сретен Л. П., 163.

4 ) 4. марта 1824 годнне помиње се у Гроцкој Ђорђе Цннцарин, ханџија (Држ. Арх., Дел. Прот,lB24, № 412); Никола Цинцарин у Пзлаццц (М. Петровић 111, 116).

39

СДОБРАЋАЈ