Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Скоро код сваке друмске механе била је понека настрешица у којој су колари радили свој занат, поглавито ради рабаџија, кад им се што сломи па не могу сами да поправе. Ови су колари били већином досељеници из околине Ниша, Лесковца н других околних крајева. И ако од окованих кола није било ни помена, ипак је поред неких механа било и по ког Циганина ковача, који је радно за околину. 1 ) Тако су друмске механе изгледале често пута као мала чаршија. Вук помиње још и крчме „у Србији поред Саве и поред Дунава, илн по планинама куд нема села“. 2 ) Кад је ко имао потребу да путује, тако да га ноК застане ван вароши и ван друмских ханова и механа, могао је потпуно рачунати на свачије гостопримство. Просто је свраКао пред. најбољу кућу у селу, у коме га је затекао мрак, и свуда је био радо примљен и гошКен као најбољи пријатељ. „Ако се догоди да домаћин нема у куКи ракије или друго што, он отидне своме сусједу или чак у друго село, те узме у зајам и части госта“. Где путник због домаКинове оскудице није могао бити примљен, упу'ћиван је у кућу, у којој може ноћити. „У гдјекојим газдинским кућама готово сваки дан има гостију, на пример, данас поп, сутра калуђер, прексјутра Турчен или какав просјак и тако даље. Гдје ко ноћи оданде га ујутру не пуштају док не руча“. Исто су тако путници свраћали и на ужину. Кад много људи заједно путује, разделе се по кућама и свн су гости. 3 )

‘) Сретен Л. П , 203.

-) Вук С. Караџпћ, Српски Рјечник, крч.ма.

3 ) Ibidem. Ј Вујић 11, 173.

40

ИЗ СРБПЈЕ КНЕЗА ЛШЛОША