Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Милошу Боа-ле-Конт о отклањању ових незгода ннсу имали успеха, јер се Кнез бојао да тада сва трговина између Аустрије и Турске, која је ишла кроз Београд, не пођа Дунавом без икакве користи по Србију, и да Србија олакшавши пловљење Дунавом не изгуби 12 —15000 франака годишње, што је добијала спроводећи чамце крсз стење. 1 ) Савом ie воћена трговина поглавито с Босном. На откривеним лађама, које су називане чамови, довожена су у Београд дрва и дрвена јапија. Терали су их чамџије, Турци, убојице најгоре врсте.-) Мим он се с пролеКа отворила пловидба Савом, Лиман под Београдом био је пун босанских лађа. Оне су биле врло дугачкеа доста узане са уздигнутим предњил! и задњилг крајевима (фар и баш). Њима је довожана пз Босне роба до Београда, а одатле је даље Дунавол! свожена. Боље и лепше лађе биле су својина босанских бегова и спахија, на ксјилш су они лично са својом робол! слазили Савом н Дунавол\. 3 )

’) Споменик 24, 27.

-) Прота Матија Ненадовпћ, Мемоарп стр. 73.

s ) Сретен Л. П., 70. Исти ппсац даје врло живописну слпку овпх босанскпх трговаца, које је пз детнњства запамтио: „На овпм лађама виђао бп често на башу лепо издпгнуту ћошкпцу, застрту богатпм ћвлпмом, окружену јастуцпма н мпндерлук, застрт богатпм спџадетом, то је место бега. Ту нико не бп смео доћи, а камо лп сестп, оспмдоброга госта, па бпо Турчпн плп Хрпшћанин... После дневног умора н рада момцп весларп сбпчно би полегалп и поспалп, а лађа би матпцом нпз водупшла сама. Тада бп бег, раздраган лепотом прпроде, оставно наргпле на страну, засукао бп шпроке рукаве од зелене, токама окнћене. доламе п свплене саделп кошуље п занесен севдахом и успоменом леппх дана запевао бп коју од онпх дпвнпх севдалпја босанскпх, какве се само по харемпма босапскпх ГЧгова чутп могу. и. пр. „О ђевојко, мој будимскп везире". (Ibiđcin)

42

113 СРБПЈЕ КНЕЗА ЛШЛОША