Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

1834 године било је главно средиште пловидбе у Србији у Милановцу, који је тек пре годину дана основан. Он је тада имао до стотину лађа. Остале су их вароши имале знатно мање: Шабац око четрдесет, а Београд и Смедерево по тридесет. Свега у Србији"око две стотине лађа. Српске су лађе пловиле од упгћа Дрине па до Цариграда. Кнез Милош је у Смедереву начкнио две мале корвете, одређене за пловидбу на Црноме Мору, да би тиме у Царкграду примером показао корист, коју би имао, кад би своје лађе правио у Србији. 1 ) Пловидбу паробродима Дунавом поред Србије отпочело је аустријско Дунавско Паробродарско Друштво 1834 године.-') Под 1 јуном те године објављује „АдЈМицистрација Друштва Дунавске Паропловитве“ (Donau-Dampfschiffahrts-Gesellschaft) да he отпочети пловљење по Дунаву. 3 ) Како је то била нова и необкчна ствар и велика сензација за примитивну српску публику, Администрација је сматрала за потребно да објасни да је „пароплов такова лађа, која помоћу саме паре с највећим теретом и уз воду и низ врду брже и угодније плови него икакова друга лађа“, да је таква „пловитва“ и Дунавом заведена, и да је привилегисана, и да ју је и „цесаро-краљевско владеније австријско благоизволило— узети под своје покровителство“, да је вожња сигурна, јер су „искусни у томе делу људи“ надгледали грађење лађа и испитивали „све и најмање части“ и тако даље. Ту је између осталога изне-

0 Споменик 24, 26.

- Nikolaus von Philippovich, 47 и даље.

3 I Новпне Србске 1834, 140.

43

САОВРАЋАЈ