Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

сена и тарифа. Преко лета 1834 године пловили су паброди од Пеште до Старе Молдове за три и по дана, л одатле је једна „мала но угодна лафа“ служила „к даљем путовању од Старе Молдове до близу Оршаве и Чернеца у Влашкој за један дан. 1 ' 1 ) Пловидба паробродима Саво.м отпочела је много доцније, и ако је још 1833 године један „нов Dampfschiff ишао уз СавуV) Тек 25 августа 1838 године, после је први аустријски пароброд „Софија“ покрај Београда, уза Саву, до Сиска. 3 ) Дрином су од ушћа па до Зворника, где је широка до педесет фати и довољно дубока, пловиле још за време Турака доста велике лађе (готово као и по Сави). Од Зворника даље Дрина је врло брза и каменита, те се није могло пловити. 1 ) Има помена да су вешти Подринци прелазили с једне стране обале Дрине на другу и на кладама. 5 ) Моравом се није пловило, ма да су, од Ћуприје па на ниже, да није било силних клада, пањева н -супова, могле њоме ићи лађе с товаром од 30 —40 хиљада ока. Због тога се по њој возило само чуницама. 0 ) Пред крај владе Кнез Милош се носио мишљу да регулише Мораву ради пловидбе и радн паводњавања. Тога ради је доводио у Србију више страних стручњака. 7 )

’) Ibidem.

-) Вукова Преппска 1, 169.

3 ) Новине Србске 1838, бр. 34. 0 Вук С. Караџнћ, Даница 1827., 34

s ) М. Ђ. Мвлићевнћ, Кнеж. Србија, 593. °) Вук С. Караџнћ, Данпца за 1827., 34.

Ч Куниберт, 484.

44

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША