Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

ворио је на гробу Др. Вој. 'жЖ. Ђорђевић секр. Гл. Одбора, овај посмртни помен:

Тужни вборе!

Допусти и мени, да се у име друштва Црвеног Крста, опростим са неколико речи,

са драгим нам покојником и кажем му по- |

следње збогом.

Ја нећу износити, колико је у врлом покојнику изгубила његова верна љуба и ојађена породица; немам намере ни да вам износим, колико у лекару Радмилу губе они мали сиротани, по разним домовима, које је чика Радмило свом својом племенитом душом волео и за њих се бринуо и из чељусти их смрти спасавао; не могу да се упуштам у то, колико у ученом доктору Радмилу губи нејака српска популарна књига, којом је наш неуки свет учио живети и паметно свој подмладак подизати и неговати; није место овде, надлежни су већ рекли, колико у дописном члану Академија Наука и Вештина, губи и наша млада српска наука на којој је вредни Др. Радмило поред свог трудног лекарског позива стизао да ради и на којој је трајан спомен оставио; нећу да говорим о Др. Радмилу као начелнику војног и цивилног санитета, у чијој ће историји без сумње и Др. Радмило својим радом заузети достојно место.

Ја хоћу да га ожалим као члана срп. друштва Црвеног Крста, јер је оно у доктору Радмилу претрпило такође тежак губитак,

61