Jakov Ignjatović : književna studija

92 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Мамзор ч Џемила ') писана је под истом инсплрацијом. Опет једна романтична, источњачка и Фантастична историја, безазлена у основу своме. Милка, кћи Бошка Бакића, при паду Београда, пала је у турске руке. У тренутку када је постајала робињом, нађе јој се у одбрани један млад и леп арапски з2ставник. Он јој није могао бити много на. помоћи, али њихова срца почела су куцати једно за друго. Доцније, у Султановом харему, где се Милка као. Џемила находи, он ће наћи начина да се са њом тајом састаје, да заједно плачу над судбином своја два заробљена народа, да траже утехе у врелим пољупцима и младим загрљајима, у којима их јутро затиче. У једноме војноме походу, млади јаничарски заставник, Манзор, случајно ће се сусрести у Србији, у неком манастиру, са шест браће Бакића. Они ће се познати, објаснити, побратимити, они ће новом побратиму обећати сестру за жену, и у свима бојевима где се сусретну штитиће један другог. Манзору ће одиста поћи за руком да, једним начином, који подсећа на Шехерзадине приче из Хиљаду и једне ноћи, спасе Милку из харема, са њоме побегне у Метиџу, у свој завичај, међу Бедупне, где је срећно живот преживео, изродио јуначки пород, ив кога су и данас бедуински емири.

Манзор и Џемила је од оне врсте романтичнопатриотских приповедака, од којих су Рајко од Расине и Иконија, везирова мајка, и које се увек допадају великој публици, У овој арапско-српској приповетци има сувише романтике, често и бесмислене, али је у њој и заниљивости и шаренила, што чини да се може читати још и данас. Средине се мењају

1) Дапица, 1860. Дјела !.