Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ, 101

у колу, да не изгледају као „паорске“ девојке п полазе само за „беамтере“, па ма то био какав најбеднији и гладни писарчић; мали трговци изигравају „гросхандлере“, а богата буржоазија утркује се у расипању новаца са, аристократијом. При том, цео свет је: „от!“

И да се добро живи, и да се може играти улога у друштву, треба имати новаца, поткожити се, како веле ови залуђени биргери. Новаца, не мари како, само новаца, било неморалним женидбама, глобљењем сељака, сумњивим посредовањима, трговањем са савешћу, проституцијом, довијањима и савијањима сваке врсте, само да се има много, много новаца, да се може водити угодан и богат живот, да се буде један степен више! Милана Наранџића, који у младости јури за батацима и кува ричком љубављу по кујнама, а у зрелим годинама за „абентајерима“ са ситими „чувествителним“ паланачким дамама, не треба узети као једног вулгарног и циничног пробисвета који пошто по то хоће да се обогати. Он је репрезентативан тип, образац, резултанта свега тога друштва, и у име хиљада и хиљада он говори ове речи, које значе. цео један поглед на свет, цео један морал: уженидба, то ми је спасеније, па само оно тражим што женидби води... Треба само богато св оженити, па каква била; то јест, ја, кажем само за мене, а не за другога. — Ако је млада, лепа п богата а толико боље. Ако је стара, треба, јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестаменат начини. — Ако ли је болесна, треба јој дати медецине колико хоће. — Ако је мрзак живот, а, 60гата је, не треба од куће ићи, нит се дати исте-