Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 107

стари Софра био је главни јунак, оличење старог нараштаја, који је обогатио и прославио СентАндреју, човек старога кова, деспот у кући, задрт, тврдица, али поштен, радан и чврст. Његов син Шамика, свршени правник, представља гњили млади нараштај. Он је женска природа, одрастао међу сестрама, зна да плете и везе, разуме се у свима женским пословима, »„гавалер,“ денди, аранжер свију могућих забава, предмет уздаха свих „господична“ у Кашави где је права учио и у Сент-Андреји где је очев новац трошио. И то полу-женско размажено створење је син СоФре Кирића које је коже штавио и лопове наџаком убијао! Када је Шамики мати умрла, отац навали да на њ да сб ожени. И салонски лав пристаје, али под условом да се пре тога прође по свету. И када се вратио са пута по Италији донео је нове елегантне особине; да једе острице, морске раке, страхино; без пармазана неће ни да погледа чорбу. И тада за њега поче лептирски живот кандидата за женидбу.

То је низ унобл балова“, „пургер балова“, и „маскен балова“, давања букета, чињење визита, заљубљених уздисања, сентименталних песама, значајних стискања руку, валцера, полки, котиљона, чардаша, јастучића и полонеза. У један мах ствар је изгледала свршена : Шамикино се срце запалило за плавооку Ффрајлу Лујзу, кћер богатога месара Полачека. Али како је Лујза католичкиња, а Шамика православни, како и стари Полачек и Софра Кирић држе да су њихове вере јединоспасавајуће, то се ствар разбије и двоје младих и заљубљених се раставе. Лујза не може да преболи ту рану, и реши се да ускочи за Шамику. Али како је он