Jakov Ignjatović : književna studija

114 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

И на крају једна љута и праведна реч, један крик човека свесна своје вредности а несрећна, пред апсурдношћу судбине, неправдом случаја или Провиђења, моралним нередом у природи, или боље рећи одсуством свакога морала у њој: „А многе лудове и непоштене вози срећа на ватрени коли“.

Историја једног бољег и вишег човека који је стремио ка идеалу а кога је живот својом тешком ногом прегазио, који је клицао: ад аза! а свршио у душевној тами, сав тај проблем смрти, свирепе смрти која коси без милости п без обзира, кида онде где је најтање, дира онде где је најболније, ева бесмисленост случаја, слепога случаја који добро зна где ће ударити, све то даје овом делу нечега вишег и чистијег. Увео листак је оаза у целом књижевном делу Јакова Игњатовића: ту је он искочио из колосека вулгарног, прљавог живота и ту се не осећају више кујнске сплачине и коњски гулаши. Као што то увек бива, бол га је био овом приликом подигао, бол који у своме пламену све чисти и племени, све чини бољим, јачим и дубљим.

ГЛАВА Х. Друштвени романи и приповетке.

Пропадање занатлијског и сељачког сталежа. — „Стари и нови мајстори“. — „Чудан Свет“.

'Трулеж није захватио само богату буржавију, он се распростро и на средњи сталеж, на занатлије, које је такође ново доба и нов живот дохватно. Иту је она иста противност између старог, снажног и отпорног нараштаја, и млађег, поклизнулог, мли-