Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ, 4415

тавог, осуђенога на пропадање и нестајање. Такав је роман из занатлијског живота, Стари и нови мајстори, пли Стари и нови кројачи, како се првобитно звао у рукопису).

Игњатовић је имао нарочитих симпатија према занатлијском свету. Одмах у почетку своје књижевне кариере, у Србском Летопису, он се занимао устројством еснафа, доносио њихове уставе и повластице, гледао у томе важне документе народнога, живота. Из докумената које је сам објавио види се како је тирански строг био тај систем средњевековних корпорација.

Калфа не сме да иде раскопчан, не сме са. штапом ући у собу цех-мајстора, не сме ићи са шегртима, кочијашима и скитницама, не сме пити више од једне ице (пола литра) вина, иначе плаћа глобу. Ако се у јутру не би помолио Богу, плаћа, пинту вина; ако би се то поновило, узима му се цела недељна, зарада ; задоцни ли за службу у цркви, плаћа глобу од 50 крајцара; не донесе ли о Духовима воштану свећу цркви, плаћа опет казну. Дру“ гарство је обавезно и развијено: Један параграф

7) Измена у наслову учињена је по реферату Г. Стевана Ј. Поповића. В. Летопис Матица Српске, књ. 138. „Изводи из записника БЊИжевног одбора и одељења 1883. године“. Референт је био одушевљен овим романом за, који вели да је бољи од свију дојакошњих ове врсте у свакоме погледу; хвали му здраву тенденцију, добру композицију и обраду, природну и неусиљену радњу, верно сликање живота и личности. На његово тражење Игњатовић је унео две ствари: Мајстор Марко, отац Миланов, пошто је прочитао писмо да му се син жени бароничином собарицом, одговара му непристанком, јер је то „против традиција, које владају у српској мајсторској кући“. Затим: „да писац обележи Милана, и Кузмана оштрије као социјалисте, који се равмећу Флоскудима, што су их без икаквог разумевања нашибиричили по предавањима, што су их сл шали у П. Тиме би им карактеристика, била оштрија. По овоме разметању стари мајстори би их држали као сметењаке«.