Jakov Ignjatović : književna studija

118 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

вала девојка ономе ко те верске дужности није вршио. Блажена времена када је било осећање ауторитета, када је млађи поштовао старијега, деца родитеље, калфе мајсторе, када калфа није смео пушити пред мајстором док му мајстор не допусти, када су родитељи, дајући дете на занат говорили: „тело твоје, а душа његова“. Мајсторице њихове су здраве, чврсте, једре, вредне, штедљиве, снажних мишица и замашних шака, кувају и месе за све калфе, при томе пакосне и воле да оговарају. Стари мајстори се буне противу моде и свега што је ново, не само у навикама и животу својих млађих и своје деце и жена, но и у самоме занату. Зашто место цола и риФа сантиметарг Чему служе широки рукавиг Они не воле оне који желе добро да живе, буне се што се више не пости: „где је кујна масна, ту је тестаменат мршав“. Са инстинктом поткожених људи, они мрзе на голаће, држе да је спротиња грех, да само ленштине не могу да продру у животу. За политику неће да чују: она је само ва господу. уПа шта ће шнајдерима политика; научи свој занат добро, пропутуј света, буди вредан и поштен, мање потроши но што заслужиш, ето то ти је сва политика.“ За ново неће да чују; када им је један од младих поменуо у исти мах и Ласала и „Делића“, они праве овакве досетке: »Делића знам, био је од првих мајстора у Пешти, а за тог мајстор Ласала не знам“. Виде ли превратничке „клопошке шешире« на младима, они изгубе памет од љутине. Кад је мајстор Марко чуо да се тврди да је Бог „натура“, а цео свет „квасац“, цикнуо је: »„отворите се небеса, и сакруши господе те зле демоне! Па знаш ли кукавче да бога нема, морали